Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Uticaj svetske ekonomske krize na privredu Srbije". Rad ima 7 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.

Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.

Ako tekst koji se nalazi ispod nije čitljiv (sadrži kukice, znakove pitanja ili nečitljive karaktere), molimo Vas, prijavite to ovde.

Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati ovde.

 



ЕСЕЈ

Утицај светске економске кризе на привреду Србије

Економски пад који је сада присутан у читавом свету почео је као криза на америчком хипотекарном тржишту. Када су презадужени купци некретнина почели да касне са отплатом својих кредита, цене некретнина су пале, а то је довело до нових проблема са отплатом кредита. Ускоро затим постало је очигледно да су темељи стотина милијарди долара онога што се смештало у категорију најпожељнијих обвезница много слабији него што се раније мислило. Кад су плаћања по основу хипотекарних кредита престала, презадужени институционални купци брзо су потрошили своје резерве и почели да трпе огромне губитке. Због ових губитака, у комбинацији са изузетном неизвесношћу у погледу стварне вредности средстава у основи ових хартија и зајмопримчевог финансијског здравља, финансијске институције су ограничиле кредитирање, и међу собом и према корисницима, те тако угушиле кредитно тржиште. Криза је почела у САД, али се неумитно проширила на читав свет. Међународно учешће у хипотекарним обвезницама САД значило је да зајмодавци у свим деловима света имају исти проблем. Што је још важније, неизвесност је учинила да многе стране финансијске институције обрате већу пажњу другим базним средствима. То је укључивало и кредите за њихова тржишта станова и изградње, као и огромне кредитне приливе током прошле деценије за тржишта у развоју, попут Централне и Источне Европе. Убрзо је постало очигледно да такво позајмљивање није имало адекватно обезбеђење у основним елементима, али да је, у не тако безначајној мери, утицало на те основне елементе.

Иако је криза почела као финансијска криза, показује се да се прелива и да ће се и даље преливати на производне секторе. Иако су многе фирме мање задужене и у бољем стању него у многим ранијим кризама, то није случај са грађанима, а од њих заправо зависи крајња тражња. То је посебно случај на тржишту САД где је нето богатство грађана до данас у просеку изгубило десет процената вредности која се бележила на врхунцу, при чему је ,,ефекат богатства’’ покренут ценама средстава појачао овај циклус. Све указује на то да су домаћинства знатно смањила потрошњу и да ће се овај тренд наставити. Ово смањење тражње доводи до циклуса мањег обима производње, мање запослености, слабијег квалитета средстава, и, поново, до мање тражње. Многи аналитичари у почетку су сматрали да ће велика тржишта у развоју, попут Русије, Индије и Бразила, боље проћи у овој кризи него САД и ЕУ. Међутим, како се криза развијала, показало се да то није случај. Очекује се да ће утицај на тржишта у развоју бити велики, чак и на она са значајним резервама. То се посебно односи на трговинског партнера Србије, Русију, коју истовремено погађају и ниже цене енергената.

У Србији не постоје релевантни извештаји о утицају светске економске кризе на економију Србије. Једино је децембра 2008. године Влада Републике Србије усвојила документ ,,Економска криза и њен утицај на Србију’’, који је пре листа мера које је Влада планирала да спроведе, него анализа ефеката кризе. Овај документ је био врло брзо превазиђен, пошто је заснован на оптимистичком, а не реалистичком сценарију. Тако да је и сама Влада ускоро по усвајању променила свој став и одлучила се за усвајања ребаланса буџета и договор са ММФ-ом. У Србији не постоји ни један извештај ни документ који анализира утицај кризе на пољопривреду. Чак се у Владином документу пољопривреда ни не спомиње. Међутим, преовлађује мишљење да у пољопривреди кризе ни нема, нити би она имала значајније утицаје на пољопривреду Србије. Слично се дешавало и са целокупном привредом, када је дуго по избијању светске финансијске кризе код нас било доминативно веровање, диктирано од стране креатора политике, да нас криза неће ни погодити, шта више, да може представљати шансу за економију Србије јер ће многе компаније суочене са проблемима у својим државама, где криза постоји, одлучити да производњу преселе код нас, где кризе нема. Тако да, док су САД, Немачка и Велика Британија расправљале о ублажавању кризе, ми смо полако почели уочавати да криза погађа привредни сектор у Србији, чак да има и много већи утицај на наш реални сектор него што је то случај са земљама за које смо мислили да ће селити своје пословање код нас. Веровања су да је на пример, наша пољопривреда, већ увелико навикла да послује у кризним временима, тако да тренутно стање у свету неће ни осетити. А чињенице су да пољопривреда има малу доходну еластичност, па потрошња пољопривредних производа неће опасти значајно, водећи се размишљањем, људи морају да једу, а нови аутомобил није под обавезним. Тачно је да је тржишни ланац у пољопривреди кратак, јер производи углавном остају на имању и домаћинству, док се значајно мања количина износи на пијаце и шири у продају. Међутим, смањењем пољопривредника долази до мењања у функционисању тржишних ланаца, долази до све веће продају преко супермаркета и специјализованих продавница, па сходно томе и већем утицају тржишних токова у пољопривреди ма колико целокупна пољопривреда или сваки пољопривредник били задовољни. Према подацима Републичког завода за статистику, у последњих седам месеци 2.054 запослених који су радили у сектору пољопривреде остало је без посла. Готово 5% од укупно запослених из 2008. Колики је утицај кризе у овоме, тешко је проценити, јер смањење запослености у овом сектору може бити и побољшање технологије у производњи, која нужно захтева смањење радне снаге. Међутим, темпо смањења радне снаге је већи него уобичајено, а такође су смањене и инвестиције у модернизацију машина од почетка кризе.

...

 

-------------------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU.---------------------

    www.maturski.org

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL:

[email protected]